Epizoda 7. - GEJ DINER.

04.07.2007. srijeda…svezak drugi.

Bok. Ovdje veliki Šćele. Malog Sose trenutno nema među živima. Ustvari, živ je ali samo fizički. Duhovno je u alkoholnoj komi, no to ga ne spriječava da naruči još jednu pivu za kraj. Večera je u tijeku. Sve više-manje ide normalno i prolazi u izuzetno veseloj atmosferi, tako da se i Rudolf, koji je već na terenu maznuo dve – tri pivice, malo raspričao. I ispričao je nekaj zanimljivo.
Veli Rudi da ga je danas ukorila gospođa iz ESF-a, inače, mislim da je to bila ona lignjožderka koja je bila i u Zagrebu na turniru. Veli , gospodine Rudlof! Ja bih vas lijepo molila da kad predajete line up, oba primjerka date meni (i bijeli i žuti), a ne meni bijeli a žuti zapisničaru! Ali, veli Rudi, nisam znao… Ja sam mislio…. Ok, no, sad sam već žuti dao gore na kat zapisničaru, kaj sad, da idem po njega!? Nego kaj, veli lignjožderka. I ništa, Rudolf slegne ramenima i uputi se gore na kat u malenu busku iz koje zapisničar i čovjek za razglasom prate tekme, pristojno pokuca, jebi ga, ipak je on Bečka škola, zamoli nazad svoj žuti primjerak i vrati se dole u prizemlje. Da oba primjerka lignjožderki, koja onako važno frkne nosom, okrene se na peti, i pušući od muke jer ima 150 kila viška krene po štengama prema limenoj buksi na prvom katu. Istoj onoj buski gdje je malo prije bio Rudolf. Kužiš ti to? Dobro još da joj nisam reko, ma gospođo, znao sam ja da moram oba primjerka dati Vama, ali sam Vas htio poštedjeti muke pješačenja… Svašta, veli Rudi.

Fakat, svašta. No, nije to sve. Večera ide dalje, i ja se okrećem prema svom cimeru Sosi da vidim jel dobro, a kad ono… za stolom gdje Soso sjedi još je par likova, a među njima je i Loos. I neko je nekaj provalio kaj je bilo smiješno za popizdit, te je Dominik prasnuo u smijeh. Problem je bio samo u tome kaj je imao puna usta i sjedio je nasuprot Sose, te mu je nešto sadržaja izletilo u njegovom pravcu, ali Sosu to nije previše sekiralo… Soso se samo lagano obrisao i nastavio jesti svoju večeru… Pitanje je dal je uopće bio svjestan toga kaj se dogodilo.

Teško da je bio svjestan!

I onda počinje šou! Više se fakat ni ja ne sjećam kako i zašto smo došli na tu temu, ali počeli smo pričati o tome kako Mandićev cimer Nikola ima nekakvu žensku torbicu. Brijem da mu je to žena spakirala neseser. Za prave frajere koji ne znaju kaj je to neseser. Neseser je (prevedeno na rvatski) sve neophodno. Dakle, sve kaj bi jednom muškarcu ili ženi moglo negdje zatrebati nalazi se u toj torbici koja obično izgleda ko mali kovčežić, ali je zanimljivo da je uvijek neke roze boje ili je na cvjetove, ili nešto slično… E sad, jedan od takvih dezena je očito i Nikolin dezen nesesera.

Neseser, i to muški!

I kad je neko u masi primijetio da je to vjerojatno zato kaj je Nikola peder, Mandić je raskolačio oči. Samo da napomenem, Nikola ima ženu i dijete, i nema nikakvih problema sa svojom seksualnom orijentacijom, no Mandić očito nije bio siguran u to. I kad su svi drugi vidjeli na koji način ovaj reagira na ove pokvarene objede, nastao je delirij. Svi bacaju upadice tipa, svi smo mi jednom u svom životu probali nekaj čudno. Prvo probaj s pušenjem, to je najlakše… Zatim malo kremice pa u guzu… No, kako je Nosko i reko, zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, sve je snimljeno pa pogledajte…

Nakon večere, Mandić nas sve gleda ispod oka, ali i drži nas na oku. Leđa okreće samo prema zidu i drži se malo dalje od ostalih… nije mu lako. Mi se iz restorana selimo van na terasu uz bazen. Treba popiti onih 80 piva kaj smo kupili u dućanu. I naravno, ne bi Belgija bila Belgija da nije počela odjednom padati kiša. Svi smo se natiskali ispod jednog malo većeg suncobrana, a kiša ljeva ko u filmovima. Ko da je neko sa šmrkom počeo poljevati odozgora… I tad ja, ko zna zašto, počinjem iz zajebancije brojati od 10 prema 1, ali bez jebe… Fakat. Svi ostali prihvatili su brojanje i kad smo došli do nula… muk… Ne seri! Kiša je stala. Prvo se sekundu dve svi u čudu gledamo, a onda pras u smijeh… E to je bilo fakat nevjerojatno… Nešto ko onaj biciklist. Ma ustvari, ni blizu ko onaj biciklist, ali smo svi već dobro pod gasom, i ne treba nam puno da bi umrli od smijeha…
Uz smijeh i suze, te uhu ugodne zvukove poznatih starih hitova (Ne klepeći nanulama!), dolazimo do delirija. Micek je jedno tri puta na svoj karakterističan način opisao kako je frajer pao s bicikla, te još neke anegdote i šale… bio je toliko duhovit i smiješan da ga je neko pito, pa jebo te Micek, kolko si ti danas popio… a on odgovara u maniri Pište iz "Nad lipom 35" (Bivše emisije "Jel me neko tražio"…) Kaj kolko sam popio!? Jednu ujutro, jednu za ručkom, dve plus još tri…. znači dve pive! Legenda!

Micek u elementu, idilična atmosfera za razliku od danas i Koljine kubanke

Nakon toga, dok je Rebro pincetom kopao po gaćama, nebili se pomokrio u WC-u, pada dogovor. Bacit ćemo izbornika u bazen. Trenera ne, on je prestar, moglo bi ga srce dernut. I kad se majstor vratio sa pišanja, ja mu lagano uzimam mobitel, spremam u džep, a ostali ga na rukama nose do bazena, i pljus! Bazen je na sekundu prazan. Izgleda ko u crtićima kad mačak skoči sa one visoke odskočne daske u cirkusu u čašu vode… Jedino kaj je ovo bazen od nekih 1000 kubika vode… Na sreću, voda se brzo vratila u bazen, jer, kad je Rudolf vidio kako bacamo debelog u bazen, on je odlučio sam skočiti, i to sa naočalama! Rudi legendo! Ali nije Rudi skočio samo sa naočalama, skočio je on i sa tenisicama, no, kako mu je to bio jednini par tenisica, sutradan je poput češkog turiste hodao po Antwerpenu. Čarape, boja sive škode i sandale na kopčanje… To majstore! Žao mi je kaj u skoro godinu dana nisam uspio prikupiti fotke sa tog legendarnog tuluma, jer znam da postoje. Sale, moj izvor fotografija je već davno bio u krpama, tako da nemam slike kupanja naša dva trenera,
Ubrzo je uslijedio i fajrunat tuluma uz bazen. Popili smo nekih 65 piva, popušili Koljine kubanke i krenuli u Mandićevu sobu, da vidimo žensku torbu koju ima Nikola, a neko je samo dobacio, idemo po Sosu….

Ovaj se puta fakat neće nastaviti

veliki Šćele