30.06.2007. subota – ČIČA GLIŠA
Budim se lagano oko pol 11. Ma ima vremena. Krećemo tek u 20 h. Kaj je ono reko Buco, treba bit na Velesajmu oko 19:30 – 19:45? Nema beda. Idem ja nekaj bacit u usta, pa ću malo delat po stanu, pa laganica…. Oko 14 h Edna i ja idemo na ručak kod Đure u Dubravu (Ko je Đuro? Pa moja mama, naravno!). Na ručku smo do nekih 15:10 i tad me Edna prvi put pita dal sam se spakiro. Edna, ljubavi, ima vremena, pa di je 19:25 (vrijeme kad moramo krenut)? Oko 15:30 smo doma, i ja se taman želim početi pakirati kad zove Ednin stari da dođem kod njega na pivu. On inače živi četri kata iznad nas pa mi nije daleko, i reko stignem ja bez beda na pivu - dve kod punca. Pa nemreš punca odbit, a i piva je piva, jebi ga. Znate ono, kak Sale veli: "Da je voda dobra i žabe bi bile ko slonovi!". Jedino mi nije jasno, zakaj slonovi? Kaj oni piju pivu pa su tak veliki? Ne kužim.
Pivo
Ali ne brinem se, siguran sam da će mi Sale sve to objasnit u busu uz hektolitre Heinekena, Becksa i ostale uvozne pive koja para Saletovo nepce, jer Sale je posto fina guzica. Ne pije više Saša Žuju i Karlovačko, neeeeeeeee. Daj mi jedan Becks. Nema? Heineken? 0,2? Može! Kolko, 15 kuna? Nije bed! Od kad Sale osvaja urbane satelite grada Zagreba (čitaj između redaka budalo, to je Zaprešić), jako je fin i pristojan. Dok god je u istoj državi ko i dotična djevojka. Ali kakav je naš Saša kad se nađe izvan granica lijepe naše, o tome ćemo nešto docnije… Vratimo se mi mojoj pivi sa puncem.
Popio ja jednu, stiže i druga, znate kak je to, no u taj čas me Edna pita:"Soso, kaj mi ne moramo krenut, jebo te led!? Pa ti se nisi ni spakiro!"
Soso:"Joj, kaj se sad ti pjeniš, pa kolko je sati?"
Edna:" 19:10!"
Soso:"Uuuuu jebo te! Nema vremena za Čiča Glišu!"
Popio ja jednu, stiže i druga, znate kak je to, no u taj čas me Edna pita:"Soso, kaj mi ne moramo krenut, jebo te led!? Pa ti se nisi ni spakiro!"
Soso:"Joj, kaj se sad ti pjeniš, pa kolko je sati?"
Edna:" 19:10!"
Soso:"Uuuuu jebo te! Nema vremena za Čiča Glišu!"
Sad mali prekid radnje za sve koji ne znaju ko je Čiča Gliša i za što služi. Naš glavni lik Soso ima najjači način pakiranja na svijetu. Nacrta malog Čiča Glišu i onda ga lagano oblači. Od čarapica, cipelica, gaćica pa sve do košulje, jakne… Kad ide na turnir, onda Soso ima i drugog, sportskog Čiča Glišu, kojeg oblači u dres i svu sportsku opremu, pa krene od štucni, kopački pa tako sve do rukavice, pod rukavica i kape. I tu je nasto zajeb. Nije bilo vremena za Čiča Glišu! Jednostavno nije bilo vremena!
Ovako je Čiča trebao izgledati, s kapom, no....
I sad ja grabim po dve, tri, pa čak i pet stepenica i jurim s petog na prvi kat, žicam Ednu da mi spakira apoteku i sve za higijenu, a ja ću odradit ostalo. I gle čuda u 19:25 sam spreman i to bez mog malog prijatelja Gliše! Krećemo bez beda! I stižemo na vrijeme! Ili možda ipak ne.
Dok ja razvlačim svoju crnu pilu, upikavam se u lijevi zavoj na križanju Vukovarske i Držićeve i krećem prema jugu, mozak lagano skenira šta se sve dogodilo u zadnjih pola sata. Piva, jurnjava niz stepenice, Edna pakira ljekove, četkicu za zube, ja sam pastu već spakiro, uzimam čarape, štucne, kopačke, 4 majce i gaće. Treba mi još rukavica i kapa… Kapa! Kapa! U pičku materinu! Di je kapa!? Ostala je doma, mater joj jebem, na krevetu, jebo joj pas mater u pičku, da joj jebo…., mater…., joj jebo…., pas! I kaj sad? Niš. Gore na petlju, pa dole sa petlje pa pravac Borongaj po kapicu.
Nastavit će se…
mali Soso
30.06.2007. subota - DNEVNIK VELIKOG ŠĆELETA
Upravo je 19:45 i stigli su i Mandić i Polka. Baš smo komentirali kak su svi tu. I pijani Sale koji se još kontrolira zbog cure i Koc sa svojom frizurom, Dinko, Tvrtko i Buco u svadbas izdanju (došli drito sa vjenčanja D. Fertalića), Rudolf sa tisuću papira i laptopom, Kolja sa ženom, laptopom i Kubom, Fritz sa svim s čim Fritz inače ide (naravno i sa Ksenijom), Balen sa gumom, Sever sa nosom, Micek sa gipsom, Nikola… i da ne nabrajam dalje… svi su tu i sve je jasno. Jedino je nejasno kaj to Mandić izvodi i u šta se to Nikica obuko. Naime, Nikica se iz nekog nepoznatog razloga obuko u kratke hlače, japanke, mislim da je imo majcu dugih rukava i jebeni crveni prsluk ko za polarnu zimu. A vani je laganih +300. Zanimljivo.
Upravo je 19:45 i stigli su i Mandić i Polka. Baš smo komentirali kak su svi tu. I pijani Sale koji se još kontrolira zbog cure i Koc sa svojom frizurom, Dinko, Tvrtko i Buco u svadbas izdanju (došli drito sa vjenčanja D. Fertalića), Rudolf sa tisuću papira i laptopom, Kolja sa ženom, laptopom i Kubom, Fritz sa svim s čim Fritz inače ide (naravno i sa Ksenijom), Balen sa gumom, Sever sa nosom, Micek sa gipsom, Nikola… i da ne nabrajam dalje… svi su tu i sve je jasno. Jedino je nejasno kaj to Mandić izvodi i u šta se to Nikica obuko. Naime, Nikica se iz nekog nepoznatog razloga obuko u kratke hlače, japanke, mislim da je imo majcu dugih rukava i jebeni crveni prsluk ko za polarnu zimu. A vani je laganih +300. Zanimljivo.
Nema japanke ni majcu dugih rukava, ni kratke hlače,
ima jedino prsluk. A jel ono ruka na guzi? Bajsa?
ima jedino prsluk. A jel ono ruka na guzi? Bajsa?
Mandić se, s druge strane, sparko u Trnskom, preko ceste, valjda da mu neko ne mazne Yugaru, ali je naravno pola stvari ostavio u autu, pa je moro jedno tri puta trčati u susjedni kvart po to što je već zaboravio. I dok tako Mandić trči ko sumanut, Buco komentira kako ipak nećemo čekati Mandića (kojeg inače uvijek moramo čekati) jer netko drugi fali. Netko nije došo! Moj cimer, mali Soso! Pa jebem te žutog, di si zapeo? Ne bi bila tolka panika kaj Soso kasni da nije ovdje i predsjednik HSS-a i inače velik Sosin prijatelj Pero Čizmić koji je došao (također sa svadbe i to u pratnji svoje supruge i dviju kćeri) održati govor potpore i tako nas otpratiti u tu neizvjesnu avanturu zvanu prvenstvo Europe u softballu za muškarce. Pero, naravno, nije ni pomišljao započeti svoj govor dok nisu svi prisutni pa je trebalo nazvati Sosu da se vidi kaj je s njim, zakaj kasni i kad će doć.
Svi čekamo malog Sosu
I sad Rebrović zove malog Sosu da ga to isto pita, dobiva neki šturi odgovor i prekida razgovor. Naime, Soso mu je rekao da je zaboravio kapu i da se vraća po nju, ali kad je čuo da ga ovdje čeka cijela svita na čelu sa Perom (velikim prijateljem) malo je promijenio priču, pa je reko da ga je zaustavila policija. E moj Soso.
Soso stiže u 20:15 i svi utrčavamo u bus.
Buco:"Jesmo svi!?"
Dominik:"Jok, fali Mandić, nekaj je zaboravio u autu pa je skočio po to."
Buco:"Idiot!"
Ipak ćemo čekati Mandića….
Neće se nastaviti…
veliki Šćele
30.06.2007. subota – SEVENT INING STREČ
Dobro je, nisam puno kasnio a nisam ni zadnji. Opet smo morali čekati Mandića. Nemam pojma zakaj. Navodno je došo na vrijeme, ali ga u datom trenutku kad smo morali krenuti, nije bilo… Čudan lik. Ne znam zašto, ali imam osjećaj za filing da to nije zadnje čudno što će Mandić prezentirati na ovom putovanju…. No, napokon krećemo. Pero je završio svoj govor za podizanje morala, svi smo na svojim mjestima, zadnje prebrojavanje, i pali se zeleno svjetlo. Krećemo. I dok se još na parkingu bus vrti svi mašemo okupljenoj svjetini, dečki mašu svojim curama, muževi ženama, čuje se smijeh, Sale već žica da se stane na pišanje, Micek da se kupe pive, jebo te , pa još smo na parkingu na Velesajmu! I onda, kako to obično biva, iz ko zna kojeg razloga u jednom je trenutku nastala totalna tišina (inače, još uvijek smo na parkingu i mašemo curama, ženama i navijačima). I baš u tom trenutku totalne tišine neko je poslo pusu! Jebo te, kakva je to pusa bila. Onaj najjači cmok koji neko može poslati. Nevjerojatno!
Buco:"Ko je to poslo pusu!?"
Tajac.
Buco:"Kolja jesi ti?"
Kolja:"Nisan. Koju pusu? Ne znan o čemu pričaš. He, he…"
Buco:"Joj, Kolja, daj ne seri, poslo si pusu! Ha, ha, ha…"
Kolja:"A jesan, pa što? Oli ti nikad nisi posla faking pusu? Pa što, što je bila glasna?"
E sad, zašto je to bilo tako smiješno, ne znam. Možda zato kaj Kolja ima 33 grbe a takve glasne puse se još toleriraju samo u dobi do 7 godina? Možda. U glavnom, bilo je jako smiješno. Šćele se tome smijo još i iduće jutro. Glasna pusa! Zakon!
Dobro je, nisam puno kasnio a nisam ni zadnji. Opet smo morali čekati Mandića. Nemam pojma zakaj. Navodno je došo na vrijeme, ali ga u datom trenutku kad smo morali krenuti, nije bilo… Čudan lik. Ne znam zašto, ali imam osjećaj za filing da to nije zadnje čudno što će Mandić prezentirati na ovom putovanju…. No, napokon krećemo. Pero je završio svoj govor za podizanje morala, svi smo na svojim mjestima, zadnje prebrojavanje, i pali se zeleno svjetlo. Krećemo. I dok se još na parkingu bus vrti svi mašemo okupljenoj svjetini, dečki mašu svojim curama, muževi ženama, čuje se smijeh, Sale već žica da se stane na pišanje, Micek da se kupe pive, jebo te , pa još smo na parkingu na Velesajmu! I onda, kako to obično biva, iz ko zna kojeg razloga u jednom je trenutku nastala totalna tišina (inače, još uvijek smo na parkingu i mašemo curama, ženama i navijačima). I baš u tom trenutku totalne tišine neko je poslo pusu! Jebo te, kakva je to pusa bila. Onaj najjači cmok koji neko može poslati. Nevjerojatno!
Buco:"Ko je to poslo pusu!?"
Tajac.
Buco:"Kolja jesi ti?"
Kolja:"Nisan. Koju pusu? Ne znan o čemu pričaš. He, he…"
Buco:"Joj, Kolja, daj ne seri, poslo si pusu! Ha, ha, ha…"
Kolja:"A jesan, pa što? Oli ti nikad nisi posla faking pusu? Pa što, što je bila glasna?"
E sad, zašto je to bilo tako smiješno, ne znam. Možda zato kaj Kolja ima 33 grbe a takve glasne puse se još toleriraju samo u dobi do 7 godina? Možda. U glavnom, bilo je jako smiješno. Šćele se tome smijo još i iduće jutro. Glasna pusa! Zakon!
Evo kom je Kolja poslo glasnu pusu. Znam, nije ni tak blesav.
No, nakon kaj smo se fakat maknuli od Velesajma, počelo je navijanje da se stane pišat i da se stane po pive. Na sreću, isto se dogodilo tek na Slovenskoj granici, tako da smo barem Hrvatski dio prošli bez stajanja. Inače, Saletu se tolko pišalo da je već bilo ideja da se popiša u bocu, no to se na sreću nije ostvarilo.
Zabava u busu
Nakon Slovenske granice počela je polako padati noć. Mandić se sjetio da bi mogli gledati bejzbol tekmu staru nekih 4 do 5 godina, ali to nije dovoljno puta naglasio pijanom Saletu. I tako počnemo mi to gledati, a Sale koji se lagano sprema na spavanje i pije svoju zadnju pivu tog dana (pretpostavljam negdje dvanaestu sve ukupno) počinje se strašno živcirati. Da koji kurac gledamo tekmu staru sto godina. Da jel mi vidimo kakvu frizuru ima treća baza? Da jesmo mi svi normalni? Pa on se ošišo prije 6 gdina, što znači da je ova tekma stara barem 7… Da nam pas mater… No, s obzirom na količinu alkohola koju je Sale pohranio u svoju utrobu, nije bilo čudno što ga je napokon shrvao umor. I Sale je zaspo. Kakav mir. Kakva tišina! Fala bogu. Igra se 5. ining i svi lagano tonu u san. Svi osim Mandića….
Nešto iza ponoći (ne znam kolko je točno sati bilo, reko bi oko dva pol tri, jebi ga, zaspo sam…) čuje se iz sveg glasa… Ic tajm for sevent ining streč!
Mandić:" Frst vi vil sing Gad bles Amerika. Gad bles Amerika, lend dat aj lov, stend bisajd hr and gajd hr…. maj hom svit hooooommmm. And nau vi vil sing Tejk mi aut to d bol gejm, tejk mi aout tu d kraud, baj mi sam pinats and kreker džek…"
I to sve onak po propisu, usto se, kapa preko srca, pogled u daljinu, ponosan…
Šćele:" Dobro Mandić, koju pičku materinu piješ kad ti škodi!? Koji ti je kurac? Kaj nas nemreš pustit na miru da spavamo? Pa ti nisi normalan!"
Mandić:" Ali ja ne pijem, a ni ne psujem. A ti psuješ i to ružno!"
Šćele:"Mandiću, Buco je za tebe reko da si idiot, ma ti si slabiji idiot, nisi sposoban da budeš idiot u cijelosti ili jači idiot… Pa kak možeš biti tak blesav a da ne piješ?"
Nešto iza ponoći (ne znam kolko je točno sati bilo, reko bi oko dva pol tri, jebi ga, zaspo sam…) čuje se iz sveg glasa… Ic tajm for sevent ining streč!
Mandić:" Frst vi vil sing Gad bles Amerika. Gad bles Amerika, lend dat aj lov, stend bisajd hr and gajd hr…. maj hom svit hooooommmm. And nau vi vil sing Tejk mi aut to d bol gejm, tejk mi aout tu d kraud, baj mi sam pinats and kreker džek…"
I to sve onak po propisu, usto se, kapa preko srca, pogled u daljinu, ponosan…
Šćele:" Dobro Mandić, koju pičku materinu piješ kad ti škodi!? Koji ti je kurac? Kaj nas nemreš pustit na miru da spavamo? Pa ti nisi normalan!"
Mandić:" Ali ja ne pijem, a ni ne psujem. A ti psuješ i to ružno!"
Šćele:"Mandiću, Buco je za tebe reko da si idiot, ma ti si slabiji idiot, nisi sposoban da budeš idiot u cijelosti ili jači idiot… Pa kak možeš biti tak blesav a da ne piješ?"
Šćele objašnjava Nikoli kakav je Mandić idiot
E sad, sve 5, Mandić je fakat, ono, moglo bi se reć zanimljiv tip, ali slabiji idiot… Pa jebemu sve, Šćele, kakav je to izraz? Ili, vat a fak, kak bi Kolja reko. Od kud si sad to iščupo? Nisu ni tebi baš sve daske na broju…. Vrijeme je da svi napokon legnemo spavat. Vrijeme je da se Mandić prestane veselit svakom home ranu koji je udaren i svakom osvojenom bodu.. Tekmu je gledo već jedno sto puta, pa više i nije tako neizvjestan kraj. Imam osjećaj da već unaprijed zna ko će pobijediti… Nadam se samo da će ostatak puta biti lakše probavljiv. Dnevniče, laku noć.
Nastavit će se…
mali Soso
Nema komentara:
Objavi komentar